Изборник Затворити

О ГЛУМЦУ СА ЛУТКОМ

no title has been provided for this book
Оно што је Сергеј Обрасцов умео да постигне само руком и обичном марамицом -  због чега је  публика остајала без даха, јесте необјашњива магија, фатаморгана која плени, осваја и нестаје  остајући у сећању посматрача заувек.  У поглављу књиге Маријане Петровић „О глумцу с лутком“ где други говоре о њему, њихови наративи само доказују чудесност и умешност овог врхунског уметника. Уводећи на „лутка –сцени“ систем Станиславског, Обрасцов се залаже за рад глумца аниматора на самом себи.…

Када глумац узме лутку у руку, рука у односу с материјалом већ почиње да ствара, истражујући „прониче кроз влакна, провјерава отпор, упознаје динамику, испипава дно компонираног комада. Ум доноси закључке.“ Руке су најпокретнији и најслободнији део људског тела повезан са осећањима. „Ритам дисања и откуцаја срца у грудима (у сфери осећања) непосредно се сливају у руке, чинећи их изразом најтананијих расположења и осећања што омогућава префињеност анимације. У основи свега је „ритам покрета јест оно што лутки даје сценски живот“ (цитати назначени у тексту књиге).