ПРИВИЂЕЊЕ ПРЕД ДУХОВНИМ ОЧИМА Мала споменица са петстогодишње славе Видовданске у Крушевцу и Миропомазања краља Александра у Жичи

Видовдан, вечито питање, вечита инспирација, вечити избор, вечита победа.  На овај дан се одиграла Косовска битка, пресудна битка која је одредила судбину српског народа, али и дан који је дао снагу да се након пет стотина година све издржи, превазиђе и досегне до потпуне слободе. Дан на који се помињу сви јунаци који су дали  животе за своју отаџбину у свим ратовима. Централна личност овог догађаја Кнез Лазар, владар и мученик, стављен је пред страшан  избор да ли да се приволи царству земаљском или царству небеском. Знајући да ће губици бити огромни и да следи ропство његовом народу кнез се ипак одлучује за „Небеско Царство“ ,  и гине са својим јунацима за „крст часни и слободу златну.“ Косовска битка је најзначајнији догађај српске историје који се урезао у памћење народа, усмено стваралаштво,  књижевност, уметност и све облике друштвених деловања.  Још једно сведочанство везано за видовданску прославу 1889. у Крушевцу, након тада објављене споменице Арсе Пајевића, у новом руху објављује Народна Библиотека Крушевац  и ИК Агора из Новог Сада. Аутор Мале споменице „Привиђење пред духовним очима“ из 1889. пуног срца и душе, како сам каже по свом српско – православном осећању, креће пут Крушевца поводом 500 годишњице прославе Видовдана и миропомазања краља Александра I у Жичи. Арса Пајевић је поседовао своју књижару , бавио се издаваштвом, био је публициста и јавни радник, од обичног шегрта се уздигао до успешног делатника у култури Војводине и Србије 19. века. Његово дело представља аутентично сведочанство из тог времена повезујући Лазареву Србију и Србију краља Александра Првог Обреновића. Путујући возом од Београда до Сталаћа, Пајевић описује лепоте Србије као и историјске знаменитости нашег краја. Каже да су пешаци, топови и коњаници изгледали као витезови из времена Косовског боја. Након лутургије у цркви Лазарици сакупљани су прилози за изградњу споменика Косовским јунацима. Пајевић присуствује још једном значајном догађају, а то је подизање темеља фабрике барута 16. јуна у Крушевцу, који описује као лепо уређен и напредан град са око 6000 становника. Он посећује Љубостињу, Врњачку Бању, Студеницу и долази у Жичу где је обављено  величанствено миропомазање краља Александра Првог Обреновића. Арса Пајевић је пошао на овај пута са дубоком свешћу о историјском значају догађаја којима ће присуствовати. На путу железницом од Београда до Сталаћа он запажа лепоту природе, ресурса, људе, сећа се историјских догађања, описује градове и манастире.  Присуство на видовданској прослави 500 година од Косовске битке опомиње и подсећа на велику славу српске средњовековне државе, и велича славу нове слободне Србије са младим краљем Александром на челу. Стилски и садржински ово нису уобичајени путописи већ драгоцено сведочанство о српском друштву, култури, животу и држави пре 130 година.