ПРИВИЂЕЊЕ ПРЕД ДУХОВНИМ ОЧИМА Мала споменица са петстогодишње славе Видовданске у Крушевцу и Миропомазања краља Александра у Жичи

ПРИВИЂЕЊЕ ПРЕД ДУХОВНИМ ОЧИМА Мала споменица са петстогодишње славе Видовданске у Крушевцу и Миропомазања краља Александра у Жичи

no title has been provided for this book
Видовдан, вечито питање, вечита инспирација, вечити избор, вечита победа.  На овај дан се одиграла Косовска битка, пресудна битка која је одредила судбину српског народа, али и дан који је дао снагу да се након пет стотина година све издржи, превазиђе и досегне до потпуне слободе. Дан на који се помињу сви јунаци који су дали  животе за своју отаџбину у свим ратовима. Централна личност овог догађаја Кнез Лазар, владар и мученик, стављен је пред страшан  избор да ли да се приволи царству земаљском или царству небеском. Знајући да ће губици бити огромни и да следи ропство његовом народу кнез се ипак одлучује за „Небеско Царство“ ,  и гине са својим јунацима за „крст часни и слободу златну.“ Косовска битка је најзначајнији догађај српске историје који се урезао у памћење народа, усмено стваралаштво,  књижевност, уметност и све облике друштвених деловања.  Још једно сведочанство везано за видовданску прославу 1889. у Крушевцу, након тада објављене споменице Арсе Пајевића, у новом руху објављује Народна Библиотека Крушевац  и ИК Агора из Новог Сада. Аутор Мале споменице „Привиђење пред духовним очима“ из 1889. пуног срца и душе, како сам каже по свом српско – православном осећању креће пут Крушевца поводом 500 годишњице прославе Видовдана и миропомазања краља Александра I у Жичи. Арса Пајевић је поседовао своју књижару , бавио се издаваштвом, био је публициста и јавни радник, од обичног шегрта се уздигао до врха делатности у култури Војводине 19. века. Његово дело представља аутентично сведочанство из тог времена повезујући Лазареву Србију и Србију краља Александра Првог Обреновића. Путујући возом од Београда до Сталаћа, Пајевић описује лепоте Србије као и историјске знаменитости нашег краја. Каже да су пешаци, топови и коњаници изгледали као витезови из времена Косовског боја. Након лутургије у цркви Лазарици сакупљани су прилози за изградњу споменика Косовским јунацима. Пајевић присуствује још једном значајном догађају, а то је подизање темеља фабрике барута 16. јуна у Крушевцу, који описује као лепо уређен и напредан град са око 6000 становника. Он посећује Љубостињу, Врњачку бању, Студеницу и долази у Жичу где је обављено  величанствено миропомазање краља Александра Првог Обреновића. Арса Пајевић је пошао на овај пута са дубоком свешћу о историјском значају догађаја којима ће присуствовати. На путу железницом од Београда до Сталаћа он запажа толико ствари од природе, ресурса, људи, сећа се историјских догађања, описује градове и манастире.  Присуство на видовданској прослави 500 година од Косовске битке опомиње и сећа на велику славу српске средњовековне државе и велича славу нове слободне Србије са младим краљем Александром на челу. Стилски и садржински ово нису уобичајени путописи већ драгоцено сведочанство о српском друштву, култури, животу и држави пре 130 година.    

 

О самоме постанку овага манастира има једно народно предање, које казује, да је цар – Лазар једном ловио по шумама у околини села Богдања, где беше дошао Југ – Богдан са својим кћерима у црквицу. Ту беше прво виђење и сусрет цар – Лазара с красном Милицом, баш на оном месту, где је сада манстирска црква. Чим су се видели , они су се заволели, па за тим и узели. И царица – Милица за спомен онога тренутка њихове узајамне  прве искрене и чисте љубави, озида овде манастир, који назове Љубостиња (стена  љубави њихове).