27 феб СЛИКЕ СА БАЛКАНА
Аутор путописа „Слике са Балкана“ Шкотланђанин, Џон Фостер Фрејзер (1868-1936) новинар и путописац, био је неуморни путник и истраживач, одличан писац репортажа и човек који је обишао свет бициклом за две године и два месеца. Путопис о Балкану објављен 1906. године настао је након његовог дугог путовања кроз Србију, Македонију, европски део Турске, Албанију и Бугарску. Фрејзер на почетку 20. века обилази ове земље пуне насиља , суровости и нестабилности где људи живе у тешким условима. Познајући добро историјске и културне оквире тог поднебља, он изненађује читаоца запажањима појединости о свим ситуацијама и људима које сусреће. Поред описа врлети Албаније и несигурног живота у Македонији, Фрејзер је пун хумора и аутентичних описа суровог живота на Балкану, али и његове лепоте. Када прича о Србији говори о Београду као европском граду, о страшној ноћи 1903. када су убијени краљ Александар и краљица Драга, о српском сељаку који је пун саосећања за друге, али и неустрашивости у борби што Фрејзер назива „дивљачким бесом“. Аутор је свестан херојске историје и богате културе Србије, али и напора да се земља модернизује иако то успоравају друштвено-политичке прилике. Својим детаљним и опсежним описима једног образованог и информисаног човека, Џон Фрејзер је дао живу и аутентичну слику Балкана с почетка 20. века.
Срби су демократе. Осим краља, нико нема никакву титулу. Имовина се једнако дели међу синовима. Образовање је бесплатно од основне школе до факултета. Смртна пресуда је забрањена. Готово сви припадају српској националној цркви, и мада су свештеници популарни међу народом, Срби и не иду баш тако често у цркву, осим за време светковина. То им је прилика за излазак, једнако привлачна као и молитва. Срби су моралан народ. Такође, као што је уобичајено за брђане, они су и сујеверни. Испред куће ће обесити венац белог лука да би отерали ђавола, а ако би удовица пожелела да се поново уда, она обеси лутку на прозор куће да мушким пролазницима то стави до знања.