У ТРАГАЊУ ЗА ИЗВИР – ВОДОМ Слике воде у јужнословенској усменој лирици

  У нашем народу наилазимо на израз „жива вода“ , „извор вода“ и многе друге називе за воду. У студији „У трагању за извир-водом – слике воде у јужнословенској усменој лирици“ Ана Вукмановић се бави феноменом воде у усменим лирским песмама, њиховом језику, митским и поетским елементима, у простору, у обредним поступцима, у магијском језику, у клетвама, заклетвама, у представама плодности, природе, загробног живота. Вода је саставни део природе као и људског света. Вода је извор живота, рађања, благослов, али уједно и природна стихија која уништава све пред собом. При анализи слика воде у лирици срећемо се са врло различитим и променљивим значењима. Ауторка инсистира на томе да је главна особина воде амбивалентност, као што је и   човеков унутрашњи свет амбивалентан. Једна од главних особина воде је њена гранична позиција између овог и оног света, вода је често је место прелаза у свет мртвих. У грчкој митологији срећемо реку Стикс која је граница за прелазак у подземни свет  Хад, где лађар Харон превози душе умрлих. Река има кључну улогу у ритуалном прелазу из овог у онај свет. При том читалац се увек сусреће са демонским бићима који обитавају у води, и које јунаци поезије и бајки срећу често у близини воде: водене виле, русалке, водењаци. Мотив воде врло често сусрећемо у додолским песмама приликом призивања кише, али у песмама где је вода место које мора да се пређе да би се остварила девојачка жеља. Вода је симбол живота, плодности, еротизма, користи се у љубавној магији, при ритуалним купањима за Ђурђевдан, за свадбено и погребно купање. Вода је извор свега везана за прапочетак света, за хаос и космос, за кућу, плодност, рађање и смрт, и како ауторка у својој студији показује непресушна инспирација у усменом стваралаштву јужнословенских народа.