Писац, засигурно види оно што ми не видимо, описује и указује нам где смо превидели помоћ другима, човекољубље, доброту, емпатију, племенитост. У збирци прича „Гутачи ватре“ Маје Трифуновић, пуним хумора, али и неочекиваних заплета, наилазимо на све то. У њеним ликовима препознајемо наше комшије и познанике који живе своје животе испуњене тугом, разочарањем, радошћу, љубављу. Ауторка их води стазама и ћосокацима, као и нас који читамо, и плени својом оригиналношћу и мудрошћу. Библиотекар: Драгана Исаиловић
Јавићу се на оглас градског саобраћајног предузећа за возаче аутобуса, одлучујем на лицу места. Оглас ми је проследила, опет у шали , она иста пријатељица која и даље чека да изађем из бизарне али очито нужне животне фазе. Свеједно, слутим да је то добар посао за мене. Отварам и затварам врата на станицама, возим. Причекам стрпљиво да изађе ко жели. Не кочим нагло. Зовем полицију ако неко ремети ред, ако нека будала дрка у гужви или на било који начин злоставља остале путнике.Што се заиста ретко дешава, надам се, тај ми стрес не треба.
