У свом роману „Обе стране једног“ ауторка Славица Николина кроз дневник свог јунака архитекте Митра Чоловића, који у себи чува узроке догађаја, мотиве, заплет и све моменте прошлости и садашњости, испреда причу о његовом животу и личним трагањима. Митров дневник крије записе везане за његов боравак у дому за незбринуту децу, живот код старатеља, о томе како је изгледало школовање и брак који није успео. Битан моменат је свакако сусрет са биолошким оцем и настављање…
Али она још није била завршила са причом. Када је наставила, приметио је благо нарастање устрепталости која се, обично, јавља онда када нарастајућим емоцијама дијалог постаје– скривена по сваку цену, почев од оних прецењених, па до оних што након ослобађања иду у бесцење – као што речима могу да се изнедре ма какве мисли. Та потреба за додатним емоционалним изливом, приписана женском предзнаку , женској природи, у ствар је универзално људска. Очекивао је да је на помолу , само што није знао повод.Зато је помно слушао. недовољан и скучен полигон. Односно, када душа не може тако лако да изнедри дубоко потрпана осећања
