Сваком од нас је падало на памет како би изгледала стварност из очију неког другог, других људи или животиња. У роману Оје Бајдар „Писма турских мачака“ читалац открива како је то када мачке причају о томе какви су људи и како их оне доживљавају. Кроз причу „бити мачка“ ауторка заправо у алегоричном приповедању описује тешку судбину политичких емиграната који су морали да напусте Турску после војног удара 1980. Године. Десет мачјих ликова и њихови животни…
Била је, не први пут, истовремено запрепашћена и бесна због људских двоструких стандарада и дуплих мерила њиховог етичког система. Узмимо на пример моју газдарицу. Са једне стране, она верује да људи имају апсолутну власт над својим телима и да са својим месом могу да раде шта год хоће. Целе дане проводи вичући то свима, а нарочито мушкарцима. Али кад се ради о мени, нема никакав проблем да гази по свим мојим правима – и то све за моје народно добро! Прво ћу родити а онда ћу бити оперисана, је ли? Бах! Да ли је ико помислио да пита мене да ли желим или не желим операцију? Па хајде да видимо шта ће рећи кад се појавим кући са пет новорођених мачића!
