Повратак у отаџбину након вишегодина живота у иностранству отвара пред главну јунакињу романа „ Часови летења“ словачке списатељице, есејисте и филозофкиње, Етеле Фаркашове, низ питања. Након таквог животног обрта човек размишља о свом пореклу, смислу живота, оправданости пријатељства, исходу љубави, тежини усамљености, начину превазилажења јаза између генерација. Не само ова протагонисткиња Етеле Фаркашове, него и друге, суочене су са суровим дехуманизованим светом и одбијају да прихвате његове површне квази – вредности, стварајући сопствене оазе племенитости,…
Прошло је три недеље откако је редитељку одвезла хитна помоћ и зграду је напуштао још један станар, рђави комшија чудак, онај што је живе преко пута Миријам, после женине смрти је скроз пропао, смршаоје до непрепознавања, напоље скоро није ни излазио, на основу чега се могло видети да се његово психичко стање погоршало. Све чешће је смеће бацао право са балкона или са прозора, понекад и намирнице, делове одеће или ципеле, а што је било још горе, мачак Адолф је почео да излази на степенице све чешће, и он је некако олињао, мршав, само су му очи севале исто као и пре, чак љуће и бешње, понекад би се на вратима појавила старчева рашчупана глава и викао би преко целог степеништа, Адолф, Адолф, звери гнусна, где си, враћај се кући моментално…
