Поводом обележавања Дана словенске писмености и културе, светих Ћирила и Методија, Народна библиотека Крушевац организовала је 20. маја 2022. предавање проф. др Вељка Брборића (Катедра за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду), под називом „Језичка култура Срба“.
Професор Брборић је на почетку излагања рекао: „правом, однегованом и одмереном речју, тј. култивисаним исказом, може се постићи и оно што нам се иначе понекад чини немогућим. Наш народ сажео је то у једну, мудру изреку: Лепа реч и гвоздена врата отвара (лепа реч може бити и изговорена и написана), а народна пословица каже: Човек се по беседи познаје“.
Основна правила језичке културе усвајају се у школи. За већину популације језичко и граматичко образовање завршава се са основном школом, а остаје отворено питање колико смо и јесмо ли језички културни.
Током излагања професор Брборић нагласио је да српски језик као наставни предмет у школском систему има прво и најистакнутије место (налази се на првом месту у свим школским документима и по броју часова нема оних који га надилазе). Сложеност српског језика и књижевности (језик, књижевност и култура изражавања) и свеобухватност задатака и циљева као наставног предмета дају му посебну важност. Реална је претпоставка да највећи део популације темељно граматичко знање стиче у основној школи, а некима је завршетак осмог разреда и језички крај! У нашим средњим школама настави граматике и језичке културе посвећује се мало пажње, што је поткрепљено бројним примерима из праксе. Наглашено је да штампа, радио и телевизија морају више пажње посвећивати језичкој култури.
У другом делу излагања професор Брборић представио је акцију „Негујмо српски језик“, започету 2015. године у Београду. Друштво за српски језик и књижевност организовало је бесплатне семинаре са акредитованим програмом за професоре српског језика и књижевности, а намера је била да акција стигне у школе, до ученика. Током 2016. године организована је у 20 градова Србије (и у Крушевцу).
„Језик (ни)је угрожен колико и нација, језичка култура је угрожена и то није спорно. Постоје две могућности, препустити се стихији и покушати нешто урадити.“
Предавању су присутвовали ученице и ученици филолошког одељења Гимназије, професори књижевности, као и чланови Друштва за српски језик и књижевност из Расинског округа.
