Писац види и чује оно што ми обично не приметимо. Читајући наилазимо на милион ствари које су пролетеле поред нас, а нисмо их приметили. Миљенко Јерговић писац са наших простора испреда приче и записе од свакодневице и сећања, откривајући нам лепоту и ужас света у коме живимо. Историја породице Леви и многих других актера о којима Јерговић пише, обавијају читаоца причом о срећи, несрећи , ратовима, прогонству. Безбројне кратке форме којима се аутор изражава изникле…
Пети дан по швицарским колодворима пијем еспресо и минералну(mit Gas), и чекам да ми прође вријеме између доласка и одласка. Кава је увијек слаба и горкаста, као да пијем шпорку воду из индустријског одвода, године 1966, кад сам се родио, а овдје су долазили први гастајбартери с Балкана. Њихови унусци данас не знају овај језик. И овај еспресо пију као свој. Не подсјећа их на 1966, нити на мене, зараслог брадатог странца, Турчина можда, Сиријца који сједи у углу, и чека. Нешто записује, а у својој великој ружној торби носи бомбу.
