14 окт СТИЛИТ
Роман - првенац „Стилит“ каталонског писца Урија Костака (1973), наводи нас на размишљање колико појединац својим понашањем може покренути читаву лавину и људи и догађања. Роман је заправо алегорична слика света који писац приказује кроз причу о странцу који заузима место на срушеној статуи у једном француском селу. Локалне власти убрзо схватају да ће постати туристичка атракција и користе тај моменат. Аутор указује на феномен данашњице, ужурбаност и бављење туђим животима због сопствене празнине, као и на то да један „мали“ човек може да изазове својим поступком догађај грандиозних размера. Ури Костак нам пружа једну универзалну причу у којој видимо шта индивидуа може својим особеним поступком да уради у друштву, и какве те последице доноси.
Стилит, наравно, није био упознат с целом халабуком која се подигла око његовог боравка у граду… У кратком периоду откад је прекинуо лутања и попео се на стуб схватио је да му се видици шире. Као што је претпоставио пре него што се тамо попео, дани су постали дужи и почео је да осећа свет, свемир…као да их носи на леђима. Били су лагани као пауново перо.