Без даљег, Грчка је остала за њом, а она једва да је и приметила. Ипак, сада је осећала стари живот, дом и породицу како се удаљавају, како се смањују на обзорју…
Док се питала да ли је поступила исправно, у стомаку поче да јој пулсира необична паника. Све јој је деловало много безбедније, док је још могла окренути назад, али сада потпуно окружена водом…А Хермиона.. Волела би да је пољубила ћерку за опроштај , да јој је оставила још једно сећање. Растужила се и кад је схватила да неће гледати браћу како се жене, и док је мислила на последње мајчине речи. Чак јој је била помало тужна помисао да више никад неће видети Менелаја. Упркос свему, био је добар према њој.