Одлучила сам да му ништа не кажем док не будем била потпуно сигурна. Оног дана када сам на клиници добила поуздане налазе о сопственој трудноћи, видела сам га, насмејаног и срећног, како изводи жену и новорођенче са клинике. Видео је он мене и окренуо је главу.
У пакленом огњу између љубави и мржње на кантару личне истине, час би превагнула мржња према себи самој због његове издаје, час би превагнула мржња према њему због његове издаје, час мржња према себи самој због сопствене глупости и наивности. Али ништа од тога није могло да утиче на моју жељу да родим дете које испод срца носим.Тог дана сам донела одлуку да ћу њега дасахраним у свом срцу и да му нећу рећи за трудноћу. Како је после таквих сахрана морално певати, ја сам обрисала сузе и свим срцем запевала оду животу зачетом у мени…
