У оквиру реализације пројекта Дигитална хуманистика Народна библиотека Крушевац била је домаћин конференције 25. и 26. септембра 2023. године у простору е-читаонице. На конференицји су узели учешће запослени у институцијама чувања културне баштине ангажовани на пословима дигитализације, као једним видом заштите грађе.
Народна библиотека Крушевац увидела је потребу да се стручњаци запослени у баштинским установама, тзв. „чуварима сећања“ ангажовани на заштити културне баштине сусретну и размене своја искуства. Министарство културе РС препознало је нашу идеју и на овогодишњем конкурсу за суфинансирање пројеката определило финансијска средства за одржавање исте. Конференцију су подржали и Град Крушевац и Trayal korporacija.
За одржавање конференције имали смо подршку Народне библиотеке Србије, управника др Владимира Пиштала и заменика управника Тамаре Бутиган Вучај, руководилац сектора Виртуелна библиотека Србије.
Конференцију је отворила Данијела Ванушић, помоћник министра културе за културно наслеђе и дигитализацију. Затим је скуп поздравила др Драгана Милуновић, заменик управника Народне библиотеке Србије. У име Града присутнима се обратио помоћник за омалдину и спорт Владимир Петровић.
Пленарно предавање на овогодишњој конференцији одржала је проф. др Александра Вранеш, организатор бројних конференција из дигиталне хуманистике на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Објављени зборници радова презентовних на овим конференцијама служе као уџбеници студентима хуманистичких наука. У предавању, Дигитална хуманистика – post scriptum, професорка Вранеш нагласила је да дигитална хуманистика несумњиво доприноси очувању и заштити културне баштине, транспарентности истраживања, академској отворености и уједно поставила питање да ли допуштамо дехуманизацију дигиталне хуманистике?
Тамара Бутиган Вучај, заменик управника Народне библиотеке Србије и руководилац сектора Виртуелна библиотека Србије у предавању, Народна библиотека Србије: Дигитална садашњост и будућност, представила је рад националне институције на пословима дигитализације у претходне две деценије и учешће у међународним пројектима. Нагласила је отвореност институције за примену вештачке интелигенције као дела дигиталне будућности библиотека.
Предавања по позиву, Истраживање из дигиталне хуманистике кроз дигиталне колекције Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, одржале су др Александра Тртовац и др Наташа Дакић из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“. Представиле су колекцију историјских новина, које су незаобилазан ресурс из домена дигиталне хуманистике. У предавању је представљен и део рада др Василија Милновића Српска ELTEC колекција у контексту „удаљеног читања“ и пројекти дигиталне хуманистике проистекли из ње.
Илдико Мергеш и Жељко Радаковић из Архива Војводине (Нови Сад) приказали су процес дигитализације у периоду 2006. до 2023. године. У раду Дигитализација архивске грађе у Архиву Војводине описан је концепт Упутства за припрему и дигитализацију архивске грађе у Архиву Војводине и Приручника за припрему и дигитализацију архивске грађе у Архиву Војводине.
Рад Дигитална библиотека Чачака: развој, проблеми и решења написали су др Богдан Трифуновић и Александар Вукајловић Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“. На конференцији је презентован организовани развој Дигиталне библиотеке Чачка, који је започео 2007. године и дигиталне колекције у текстуалном, визуелном, аудио и видео облику из фондова Библиотеке.
Дигиталне колекције Библиотеке града Београда презентовао је мр Зоран Здравковић, запослен у институцији. Рад представља дигиталне услуге Библиотеке и анализира дигиталне колекције у оквиру ResCarta платформе. У раду су приказани дигитални алати којима се раде статистика, мерења и анализа коришћења Дигиталне библиотеке.
Златко Ахмић, из библиотеке Матице српске Нови Сад, у раду Заокруживање дигитализације – OCR скенираних публикација у Библиотеци Матице српске и веб платформа PRETRAZIVA.RS/ПРЕТРАЖИВА.РС представио је процес дигитализације започет у Библиотеци 2006. године. Библиотека Матице српске од 2019. године коришћењем DocWizz софтверски врши садржинску анализу и обраду чланака.
Рад Дигитална колекција завичајне периодике Градске библиотеке у Новом Саду (аутори Блаженка Марковић, Сања Арбутина и Драган Јовановић) изложила је Сања Арбутина и представила искуства дигитализације грађе у институцији која траје од 2009. године.
Марија Узуновски представила је рад писан са др Јеленом Ђорђевић, Дигитални архив Завода за проучавање културног и базе података ове институције доступне у отвореном приступу.
Другог дана конференције матичне јавне библиотеке Србије представиле су дигитализоване колекције, базе података и различита софтверска решења примењена у циљу демократизације отвореног приступа знању.
Небојша Цвејић у раду, Дигитални процеси у Библиотеци шабачкој, представио је бројне различите тематске колекције Библиотеке, дигитализоване од 2004. до данас.
Дигитализација фонда Библиотеке града Београда кроз примере постојећих колекција назив је излагања мр Миланке Бабић Вукадинов. У раду су презентована и софтверска решења dLibra и ResCarta и дигитализоване колекције из Завичајне збирк.
Рад Дигиталне колекције Завичајне збирке Народне библиотеке Крушевац презентовала је мр Снежана Ненезић. У раду је презентован рад на дигитализацији грађе из Завичајне збирке који у континуитету траје од 2003. године, као и различита софтверска решења примењивана током овог периода. Народна библиотека Крушевац је прва јавна библиотека у Србији која је 2005. године поставила на веб страницу дигитализовану збирку разледница.
Весна Златичанин из Градске библиотеке Вршац у излагању Дигитална хуманистика и начини чувања културне баштине у библиотекама Србије на почетку 21. века представила је дигиталну збирку и планиране активности на дигитализацији грађе.
Дигитална хуманистика – нова парадигма у промоцији културног наслеђа, пример добре праксе библиотеке у Јагодини, назив је заједничког рада Сузане Тансијевић и Наде Димитријевић из Народне библиотеке „Радислав Никчевић“ Јагодина. Централни део рада је истраживачки пројекат „Оживљавање прошлости за будућност – скривено културно благо рукописне и старе штампане књиге на територији Поморавског округа“.
Јасмина Голубовић, из Народне библиотеке Србије изложила је рад Дигитализација јеврејске периодике. Пројекат дигитализације јеврејске периодике представља вишегодишњу активност Народне библиотеке Србије на идентификацији и дигитализацији периодичних наслова јеврејске заједнице који се налазе у библиотекама и другим установама културе у Србији.
Запослени у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ Краљево: Весна Андријашевић, Ивана Хренко и Иван Спасојевић, презентовали су рад Дигитализација издања краљевачке библиотеке у циљу очувања културног наслеђа. Тема рада су пројекти „Дигитализација часописа Повеља 1971-2020“ и „Дигитализована стања за сва Повељина издања“, у оквиру којих је дигитализована целокупна издавачка продукција Библиотеке.
Посебан сегмент конференције посвећен је Могућности примене електронских водича као помоћних уџбеника, рад стручњака из Математичког института САНУ (Радомир С. Станковић и Душан Татић) и АРхиМедиа групе (Марко Јовановић и Јован Стојаановић). Е-водичи су наменски урађене апликације и служе визуелно упечатљивијем и прегледнијем представљању објеката националне, природне, историјске, културне, научне и техничке баштине.
Ивана Пешић и Марија Црнковић из Народне библиотеке „Радислав Никчевић“ Јагодина представиле су рад Употреба колаборативних мудл алата за подршку заједничког учења – регионални пројекат Дигитални грађанин. Пандемија корона вируса 2020. године, инспирисала је јагодинске библиотекаре да уз помоћ коришћења Open Source алата и софтвера отвиреног кода креирају онлајн платформу за учење на даљину.
На конференцији су узели учешће и појединци ангажовани у одржавању отворених база података и е-лексикона. Марина Ђенадић из Библиотеке града Београда представила ја рад Е-речник као – дигитална колекција неологизама у којој учествује заједница. Е-речник је јавно доступан на www.taraba.rs и интерактиван тако да може да служи као средство за побољшање свих врста комуникације.
За учешће на конференцији били су пријављени: Драган Гјоргиев Универзитетска библиотека „Гоце Делчев“ Штип и Виолета Милошевић Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево, али из здравствених разлога нису били у могућности да присуствују.
Конференција је покренула нова питања и актуелизовала стара. Учесници ће у наредном периоду доставити предлоге Организационом одбору конференције, који ће их сјединити у закључке.
Наша намера је да се конференција устали на годишњем нивоу и да буде место сусретања запослених на пословима заштите културне баштине и промоција културне баштине представљене у виртуелном простору.
Захваљујемо Министарству културе РС, Граду, „Trayal“ korporaciji као и ауторима текстова и учесницима конференције. Програм конференције као и књига резимеа могу да се погледају на www.digitalnahumanistika.com.
Снежана Б. Ненезић