09 мај МРТВИ НА ДОДИР
Београдска списатељица Ана Марија Грбић прва је добитница награде „Гроздана Олујић“ за збирку прича „Срнећа леђа“. Пред нама је њен први роман „Мртви на додир“ интригантан и динамичан пун изненађења, онеобичајених ситуација, свеприсутне ироније. Ауторка се овде бави неодговарајућим положајем уметника у друштву, чудним ликовима у још чуднијој причи. Њени јунаци су преживели трауматичне доживљаје, испуњени страхом од смрти, усмерени на неко поновно налажење, остваривање, бивствовање у новом облику. Овај роман је прави пљусак несвакидашњег, чудног а ипак освежавајућег и новог што испуњава и радује читаоца.
Није поштено а није ни истинито то што је Лаура Беј тврдила да је Стеван Папа- Катић постао мизантроп због „свега што му се десило у младости“. Њега је мучила горушица услед нове климе на коју се никада није навикао, а ту климу хвалили су људи око њега. Заволевши своју жену, Стеван Папа- Катић осамио се од друштва, како то увек бива када се улази у заједницу, и више него икада престао је да брине о томе да ли је допадљив, да ли му се неко насмешио због његовог занимљивог питања и потпуно је одустао од праћења сувих монолога о стању у породици или, још горе, живог препричавања каквог научног чланка о блатним каратеристикама језерског тла.