У Јасикином салону, Јабучка се чак није ни трудила да не звера свуда око себе. Никада јој није било ни на крај памети да нека соба може бити тако лепа, са сомотским завесама на позлаћеним карнишама и везеним јастучићима. Чак су и столице биле тапациране и украшене и везеним јастучићима. Чак су и столице биле тапациране и украшене везом! На њима се сигурно није седело! Под је био прекривен тепихом и Јабучка је јако пазила да не згази на њега. Изнад камин је висило велико позлаћено огледало и Јабучка је таман хтела да пита ко је та веверица што буљи у њу али је у последњем тренутку препознала свој одраз и одустала од питања. Лешници у чинији били су уваљани у разне зачине и у нешто што је личило на поморанџину кору, али Јабучка је толико ретко виђала поморанџе а није могла бити сигурна да је то била њихова кора. Пабирчица је сипала вино и прострла Јабучким огртач да се суши.
