У оквиру Трећег Видовданског фестивала књиге, у понедељак 25. јуна 2018. у простору е-читаонице, проф. др Валентина Питулић одржала је предавање о Значењу божура у народним умотворинама са КиМ. Ауторка дела Семантика божура подсећа да су се истраживачи српске народне поезије базирали на корпусу народних песама које је сакупио Вук Стефановић Караџић и да је народно стваралаштво са територије Косова и Метохије донекле занемаривано.
Проф. др Валентина Питулић нагласила је да се о значењу биља у српској народној религији писало релативно мало, али и да је култ биља у српском народу био веома развијен и што је очуван јесте то што је исти црква прихватила и христијанизовала.
Предавач у даљем току напомиње да ако кренемо трагом семантичког значења божура у народном веровању Срба, треба да пођемо од тога да је божур сачуван у предању као цвет настао из крви јунака који су учествовали у боју важном за очување етнопсихолошке заједнице. Божур је никао из крви косовских јунака. У неким предањима бели божур постао је црвен и на тај начин, као и сами ратници, доживео је извесну трансформацију.
„Посвећено место, где расте божуров цвет, ушло је у народно предање и наши научници бавили су се углавном значењем божура као цвета крви. Међутим, у тумачењу његовог значења треба направити корак даље, и то регресивним поступком, који открива његово дубље значење у простору и времену пре Косовског боја.“ Треба потражити кључ за дешифровање смисла божура у времену пре Косовске битке.
У лирским песмама са Косова и Метохије, које су се певале пре Косовског боја помиње се гора божурова као табуисано место, забрањен, омеђен простор, сакрално место иницијације.
Ново светло у семантичку раван о божуру уноси неколико записа из Хомоља (записани током 90-тих година ХХ века), јер су „поједине песничке слике, будући да су путујући кроз време претрпеле знатне променем биле прави изазов за тумачење њихове дуалистичке природе“.
Након завршетка предавања крушевачка публика имала је прилику да се упозна и разговара са проф. др Валентином Питулић, предавачем на Катедри за српски језик и књижевност Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Треба напомениту да је наша гошћа и члан Управног одбора Удружења фолклориста Србије.
