
16 окт КАКО ПРОНАЋИ СМИСАО ЖИВОТА

Ознаке: логотерапија, психијатрија, смисао живота
Autor: Виктор Франкл
Žanrovi: логотерапија, психологија
Izdavači: 2019, Контраст издаваштво
Виктор Франкл, познати аустријски неуролог и психијатар, човек који је преживео холокауст, оснивач је логотерапије, терапије смислом, која представља бављење смислом људске егзистенције. Познат је у свету по књизи Man's Search for Meaning или како је преведена у Србији: „Зашто се нисте убили – Тражење смисла живљења“, где описује страдање у концентрационом логору и успева да пронађе разлог за даљи живот. Његов приступ и темељан рад су га довели до водеће позиције у бављењу егзистенцијалном терапијом, у чему су га следили многи хуманистички психолози. Према логотерапији тешки услови живота и неумитна патња, могу човека да ојачају и да он оствари напредак своје личности. Тако се може закључити да је логотерапија оптимистичка, пошто пацијенту помаже да из стана очаја пређе у стање среће и победе. С обзиром да је ова вештина развијена у доба највећег ужаса за човечанство – Холокауста, показало је да је такво искуство указало на то да су љуска бића испуњена трагањем за смислом у свом животу као највишим видом самоостварења. Човек је слободан да донесе одлуку да иде даље, да бира да буде срећан, да има свој став. Зато каже: „Не можемо да бирамо своје околности, али можемо да бирамо свој став.“ Он истиче да је љубав , заправо чувар смисла и највиши степен људске егзистенције. Не треба бесомучно јурити за срећом и успехом већ нормално живети и примати ствари онако како се дешавају. Увек треба гледати на све у животу са одређеном дозом хумора и тако постићи и достићи уметност живљења. Франкл верује у људску хуманост и инсистира на њиховом развоју код појединца. Верује у недостижне висине људског духа и каже: „Живот не чине околности неподношљивим, већ недостатак смисла и сврхе“.
И поред тога, осећао сам да је имала сумње око крајњег смисла сопственог живота у целини, и желео сам да је проведем кроз њене сумње.Али сам прво морао да их испровоцирам и затим да се са њима борим – као што се Јаков рвао са анђелом све док га овај није благословио. Тако сам и ја хтео да се рвем са потиснутим и несвесним егзистенцијалним очајањем моје пацијенткиње све док не каже „да“ своме животу упркос свему.