КАКО ПРОНАЋИ СМИСАО ЖИВОТА

  Виктор Франкл, познати аустријски неуролог и психијатар, човек који је преживео холокауст, оснивач је логотерапије, терапије смислом, која представља бављење смислом људске егзистенције. Познат је у свету по књизи Man's Search for Meaning или како је преведена у Србији: „Зашто се нисте убили – Тражење смисла живљења“, где описује страдање у концентрационом логору и успева да пронађе разлог за даљи живот. Његов приступ  и темељан рад су га довели до водеће позиције у бављењу егзистенцијалном терапијом, у чему су га следили многи хуманистички психолози. Према логотерапији  тешки услови живота и неумитна патња, могу човека да ојачају и да он оствари напредак своје личности. Тако  се може закључити да је логотерапија оптимистичка, пошто пацијенту помаже да из стана очаја пређе у стање среће и победе. С обзиром да је ова вештина развијена у доба највећег ужаса за човечанство – Холокауста, показало је да је такво искуство указало на то да су љуска бића испуњена трагањем за смислом у свом животу као највишим видом самоостварења. Човек је слободан да донесе одлуку да иде даље, да бира да буде срећан, да има свој став. Зато каже: „Не можемо да бирамо своје околности, али можемо да бирамо свој став.“ Он истиче да је љубав , заправо чувар смисла и највиши степен људске егзистенције. Не треба бесомучно јурити за срећом и успехом  већ нормално живети и примати ствари онако како се дешавају. Увек треба гледати на све у животу са одређеном дозом хумора  и тако постићи и достићи уметност живљења.  Франкл верује у људску хуманост  и инсистира на њиховом развоју код појединца. Верује у недостижне висине људског духа и каже: „Живот не чине околности неподношљивим, већ недостатак смисла и сврхе“.